Čestit i blagoslovljen Božić, mir, ljubav i blagoslov!

Gran Paradiso Breithorn

Na 36 strani našeg 7Plus Regionalnog tjednika objavljena je reportaža s nedavnog posjeta Gran Paradisu 4061m i Breithornu 4164m ekipe HPD "MIV Varaždin" tj. osam članova Visokogorske sekcije istog planinarskog društva.
(za pregled morate imati instaliran Adobe Flash Player)

Par sličica

Vlado gleda gdje je nestala rakija

Na startu u Pontu

Pogled unazad

Na vidiku Vittorio Emanuele II

Kratak dogovor

Na šank-liniji

Jutarnje razgibavanje (prema vrhu)

Mravi na putu

Još... malo

Gužva na vrhu

Mladen i Nikola

Moja malenkost i Nikola

Vlado i Gaga

Idemo dole

Jedna zajednička

Na žičari ispod Matterhorna

U gondoli

Da su nam bar skije

Tunel, pazi na skijaše!

Mali Matterhorn

Moja malenkost

Breithorn

Davorin i Sebastijan na Breithornu

Više slika i komentara istih ima na Picasi

Sretan Uskrs!

SRETAN I BLAGOSLOVLJEN USKRS!

Čestitka

Svim bakama, majkama, ženama, kćerima, prijateljicama i neprijateljicama

SRETAN DAN ŽENA!!!

Idete li do vrha?

Kad pas nema što raditi on si.... a ja idem na Ivanščicu. Tako i jučer skuham ručak, pokupim psa, pardon kuju, stvari su i onako spremne, sve pobacam u auto i zuuumm. Cesta je super, gužva uobičajena za oko pol sata u dućanu u Rajterovoj kupujem komadić kruha i sir (post je), drmnem kratku (0,35) pivicu da bubrezi bolje rade i još kratko do parkirališta na pilani ili kak domaći to zovu do Holz platza. Iza mene stigao je crni terenac i parkirao kraj mene. Pozdravim se s prijateljem Josipom Lazarom koji se je usprkos jučerašnjim maškarama v Svibovcu, koje su trajale do dugo u noć, uspio s još dva prijatelja s posla već spustiti s Ivanščice. Što ti je mladost...Put pod noge, Ivanščica ne čeka, a noć na brdu brzo pada. Gospodin s terencem ubrzo me je sustigao i valjda zbog uljudnosti smo prozborili par riječi kao... Dobar dan, Ide li, Ja već dva tjedna nisam planinario pa će biti teže, A vi kud, Idete li do vrha, i tako to. Normalno za par sekundi odmaknuo je tako brzo da ga ni moja kujica Azra više nije htjela slijediti nego se je vratila k meni. Gospodin je u par trenutaka nestao s vidika. Tek sam tada shvatio što me je pitao! Kuda ću, idem li do vrha? A kud bi to išao nego do vrha, pa ne igramo se one "Išla majka s kolodvora". Kaj je mislil mladi gospon svojim pitanjem da li idem do vrha? Misli li on da ja onak uznojen već poslije desetak minuta nemam šanse za nekaj takvog? Možda se varam ali u tom trenutku sam bio siguran da sam podcjenjivan i da sam osjetio sarkazam u glasu tog "mladca". Nije da sam ja star, možda samo tak izgledam, a možda čak ni to. Pa hodam Ivanščicom, jest da se mučim, al u mojim godinama (rane pedesete) je i mogućnost takvog napora pohvalna. Koliko ima pedeset i nešto godišnjaka koji se trenutno penju po Ivanščici... Hm, vjerujem da smo nas dvojica bili zapravo jedini na Ivanščici u tom trenutku, ali znate primijetio sam da kad ste sami, mučite se i trudite se, na um vam padaju nevjerojatne ideje. Zaključak je da moram nabaviti diktafon jer u većini slučajeva poslije sve zaboravim. Kakve sam sve ideje za sadržaj bloga imao, a kad sam se spustio, ništa od toga, sve je ishlapjelo. Istina je da čovjek najbolje ideje dobije kad se muči, sam je, znači na planini i na WC-u. No mladi je gospon nestao a mene je grizlo kaj ga nisam upitao kaj je mislio s time dal' idem do vrha. Upro sam da ga stignem. Uznojio se. Ostao bez daha. Disao na škrge, opet se oznojio, dahtao kao parnjača, stigao na vrh... mladog gospona nigdje. Ma čekaj ti balavac jedan, sad bum ja tebi pokazal. Sjurio sam se po Temnom dolu tak da mi je pas, zapravo kuja, najvjerojatnije lajući spominjala familiju, bližu i daljnju, noge su mi se ukočile, potkoljenice su nesnosno boljele, žurio sam i ubrzo stigao na Pilanu kad... terenac je već nestao!!!! Što ti je mladost. On je projurio Pionirom, spustio se po Konju (vidio sam tragove), a ja ga nisam uspio pitati što je mislio onim:"Idete li do vrha?"! Ha, ha koji sam ja mamlaz. Stvarno sam telac, ali trening je bio dobar i uspješan. Ne znam što bi me još moglo natjerati da tak jurim Ivanščicom osim uvrijeđenog ega. Šalu na stranu, pa nisam ja još za bacanje. Još prije desetak godina razmišljao sam o ponudi invalidskih kolica, a poslije dvije operacije kičme i dugotrajne rehabilitacije i poslije deset godina i pedeset i dvije za vratom vodim trku po planini sa možda i petnaestak godina mlađim od sebe. Hvala ti Bože na tim mogućnostima. Jes da se kondicija u mojim godinama teško stiče a lako gubi. Istina je da ima i starijih od mene koji mogu brže, dulje, i dalje, ali ne dam se ja. Pridruži mi se generacijo!